Simbolično rođena na dan žena, postala je jedna sa prefiksom super. Tijana Bošković najbolja je odbojkašica sveta i Evrope, a u sportu joj nema ravne u Srbiji. Zvanično.

Kažu da se takva „rađa jednom u 100 godina”. Voljom sudbine, dogodilo se to u kršnoj Hercegovini. U mestu u kome je odbojka bila jedina opcija za devojčice koje su želele da se bave sportom.

Detinjstvo, tačnije prvi njegov deo, provela je u Bileći. Lokalnom klubu Hercegovcu priključila se sledivši primer starije sestre Dajane. Dečji karakter u pobednički mentalitet pretvorio je prvi joj trener, Zoran Vidaković. Još na početku je bilo jasno da je Tijana objedinila i talenat i disciplinu i radnu etiku. I da poseduje drskost, koja je odlika onih koji se spremaju za visoke domete.

tijana-boskovic

U to vreme, kada je Boškovićeva prerastala iz nekog ko odboju voli u nekoga kome će se diviti odbojkaški svet, Turska je pokušavala da joj ponudi državljanstvo. Nudili su Turci i kule i gradove, videvši u Tijani igrača koji je tek trebalo da postane. A reklo bi se, baš zbog toga što su u njoj prepoznali, srpska odbojkašica nije mogla da odgovori drugačije do negativno. Ništa drugačije se od nje nije moglo očekivati, niti je išta drugačije mogla da priredi ocu Ljupku, bivšem fudbaleru. Kako je uvek isticala, samo je Srbija dolazila u obzir.

I došla je u Srbiju. Ubrzo je vižljasta korektorka, prateći ponovo sestrin put, stigla u Beograd i obukla dres Vizure. Nedugo potom se našla i u kadetskoj, te juniorskoj selekciji Srbije. Nije mnogo vremena trebalo da sav njen potencijal primeti i selektor seniorki Zoran Terzić, pa je 2014. godine, na planetarnom šampionatu, Tijana debitovala za prvi tim, i to odmah u startnoj postavi!

Bio je to samo početak priče, koja se još piše. Već naredne godine prešla je u turski Ezačibaši.

Tijana-Boskovic (1).jpg
fivb.org

Bila je 2015. godina prva u kojoj je osvojila medalje sa nacionalnom timu. Bronza na Evropskom prvenstvu, te srebro na Svetskom kupu, bili su samo najava onog najlepšeg, što će se dogoditi 2016. godine. Sa samo 19 godina Tijana je postala olimpijska vicešampionka.

Samo nekoliko meseci posle Igara u Riju, Boškovićeva je dobila i prvu od onih nagrada za koje konstantno govori da su joj samo podstrek za dalji rad i napredak. Na Svetskom prvenstvu klubova proglašena je najboljim korektorom i najkorisnijim igračem turnira. A da. I Ezačibaši je osvojio zlato.

Pomenuti napredak pokazala je već 2017. godine. Ponovo je na planetarnom šampionatu klubova proglašena najboljim korektorom, da bi potom prvo pojedinačno priznanje dobila i sa reperezentacijom. Srbija je osvojila bronzu u Gran priju, a Tijana je ponovo bila najbolja na svojoj poziciji.

Međutim, bilo je to tek zagrevanje za Evropsko prvenstvo koje je sledilo. Izabranice Zorana Terzića do zlata su došle prepustivši rivalkama samo dva seta, a 20-godišnja Boškovićeva je bila MVP.

Da joj je mesto među zvezdama pokazala je i na Svetskom prvenstvu u Japanu ovog oktobra. Naučena da konstantno bude na najvišem nivou, jer za manje nije ni sposobna, Boškovićeva je ponovo levicom rastužila suparnike, uzevši uz medalju, još jednu individualnu nagradu

Rođena Trebinjka, po ličnoj karti Bilećanka, još jednom je svetu pokazala da uz drskost na terenu koja mladosti priliči ima i kvaliteta da je potkrepi. Još jedan turnir je odigrala bez respekta prema svima, osim grbu koji na dresu nosi, pa je uz svu podršku saigračica osvojila šampionski naslov.

Nije izostalo ni MVP zvanje.

O svemu ovome uvek je malo pričala, iako je bila svesna veličine svega što je postigla. Puštala je da dela govore za sebe. Možda isuviše skromna.

I nije ovo omaž Boškovićevoj, niti njeno veličanje. Jednostavno podsetnik šta je sve do sada uradila. I u kakvog je velikana izrasla. A tek joj je 21 godina.

Izvor: sportklub.rs / Autor: Ivana Salapura